Razmislek in pogled na dogajanje v Beogradu iz neposredne bližine Alekse Golijanina
Pred najavljeni "generalni štrajk": mi radimo svoju stvar, STALNO
U ovom žurnalu:
1. U štrajku ZA kapitalizam: kako vam uspeva?
2. Naša lađa diže sidro, poslednji poziv pred isplovljavanje
3. Odjavna špica
Opet prvo malo odlomaka iz nesavladane literature:
"Revolucija se ne ostvaruje traženjem 25.216 franaka mesečno. Za svoje živote moramo se izboriti odmah – za potpuno zemaljski život, u kojem je
sve još uvek moguće." — Letristička internacionala, "La Carte d’apres nature"
https://anarhisticka-biblioteka.net/library/letristicka-internacionala-v..., 5. maj 1954.
"Dobro znamo s kakvim su slepim fanatizmom neprivilegovani spremni da brane osrednje prednosti svog položaja. Ta patetična iluzija o privilegijama direktno je povezana s *vladajućom, **buržoaskom idejom o sreći*, koju pothranjuje ceo propagandni sistem. Tu je uključeno sve: od Malroove estetike [Žižekove šarenice] do koka kole [danas samo koke]. *Kriza te ideje o sreći* *mora se podsticati u svim prilikama i svim mogućim sredstvima*." — Gi-Ernst Debor, "Uvod u kritiku urbane geografije"
https://anarhisticka-biblioteka.net/library/guy-debord-uvod-u-kritiku-ur..., *Gole usne*, br. 6, 1955.
"Treba pronaći i otvoriti *Severozapadni prolaz* ka novoj revoluciji, koja neće znati za *mase pukih izvršilaca *i koja će konačno prodreti u onu oblast koja je do sada bila pošteđena revolucionarnih potresa: *u svakodnevni život*." — SI, br. 8, 1963, "Kontrasituacionistička kampanja u nekim zemljama" (Gradac, SI, 2008, str. 156–157)
https://www.scribd.com/document/390422029/C-asopis-Gradac-Situacionistic...
Stari je to jezik, ali opet dobar, bolji od svega što čujemo danas. A i nismo samo to preživali, znali smo da se nadovežemo. Tako i nastavljamo.
Image: Caspar David Friedrich, "Auf dem Segler" ("Na jedrenjaku"), 1818.
Dragi prijatelji,
Pošto vidim da se neki od vas pridružuju "generalnom štrajku" – ili čak mnogi, makar iz sektora "kulture" – koji je ovdašnja malograđanska, kapitalistička opozicija proglasila za petak, 24. januar, samo da vas obavestim:
Gargojlo i anarhija/ blok 45 rade STALNO. Za našu stvar. Tu nema predaha.
Ne štrajkujemo ZA kapitalizam, za tu "ideju o sreći". Samo PROTIV, ako je "štrajk" uopšte neki način. Možda ponekad i jeste.
Kada je reč o onome što radim da bih preživeo, ne moram da objašnjavam šta bi značio štrajk jednog književnog prevodioca. Ali ponekad to može biti znak, podrška borbi za nešto dobro, protiv kapitalizma kao sistema ekonomske ucene, protiv dalje degradacije svega, za drugačiju ličnu i kulturnu orijentaciju. Ovde inače pokušavamo baš to, da držimo otvorenim *kulturni front* – "kulturni" u antropološkom, dakle vrednosnom smislu. S vama takvima, odnosno bez vas, taj front se svodi na šačicu raštrkanih busija, koje jedva odolevaju. Vi ste rešili da svoju podršku date nečemu potpuno suprotnom. Prihvatate ovaj kulturni debakl, njegove vrednosti i institucije, samo se uzdate u neku drugu upravu – pri tom, *onu staru*, koja je već bila vlast, celu deceniju, i pokazala svoj karakter i domete. Oni mlađi "borci" o tome ne mogu imati nikakvu predstavu, jer su tada imali od nula do 10 godina. Vi ste ipak morali da izvučete neke zaključke.
Možete se pozivati na "svoje razloge", kako nemate veze s političkim partijama (iako mnogi imaju i to ne kriju), kako delujete "nezavisno", kako ste "samo protiv Vučića", ali u ravni borbe za vlast ne može se biti "samo protiv": to vaše "protiv" odmah postaje "za" one čije inicijative tako glatko prihvatate, jer sami niste u stanju da razvijete svoje, na drugom terenu, niti vam to pada na pamet.
"Vučić" je nebitan. Sa onima koji su "protiv Vučića", s partijskih pozicija koje vidimo i koje su jedino što se danas može videti, ne dospevamo ništa bliže našoj stvari.
Tačnije, u ravni borbe za vlast, niko i nije "protiv Vučića", nego se samo otima za tu poziciju koja se sada zove "Vučić". Sve naše političke partije su striktno hijerarhijske i doslovno firerovske, ili "liderske", kako se to danas kaže. Na "demokratskim" izborima biramo predstavničke oligarhije, odnosno oročene diktatore. Tehnički imperativ efikasnosti nalaže što kraći interval za odlučivanje, što se postiže upravo kroz taj mehanizam "predstavljanja", sve do onih na vrhu i na kraju do jednog čoveka. U toj ravni to tako ide. Ne može drugačije. Uvek je tu neki "Vučić", samo manje ili više efikasan, manje ili više po volji interesa većih od svakog malog "Vučića". Inteligentne ljude bi to trebalo da zabrine i odbije, a ne da za to vezuju svoja očekivanja, i to još tako grozničavo.
Bitno je ono što mi radimo.
A ne radimo ništa. Ili ste vi možda stalno u štrajku – protiv novih oblika življenja, ponašanja, saradnje, zajedništva, izražavanja, borbe za još veći prostor za taj zamah, za tu *avanturu*? Izgleda da je to jedini štrajk kojem ste potpuno posvećeni.
"Društvo koje ukida avanturu pravi od ukidanja tog društva jedinu pravu avanturu."
— John Zerzan i Dan Todd, "Trust Your Desires"
Taj vaš konformizam, onaj paralelni, "opozicionarski", ali opet samo konformizam, slepo prilagođavanje diktatima ovog ili onog društvenog miljea – u ono što su razni interesi, mali i veliki, kao i razne fiks-ideje, sada ne vredi ulaziti, mada su to glavni generatori ovih tenzija – zaista je poražavajući.
Makar bi vas koji ste na rečima "levičari" ili čak "anarhisti" trebalo da bude sramota. To vaše "hrabro" suprotstavljanje jednom kapitalističkom reketu – koji vas, za sada, ionako pušta da radite šta hoćete, da se igrate "blokada", "štrajkova", "revolucije", "politike" – u korist drugog kapitalističkog reketa je tako kukavičko.
I tako tupavo, naravno.
Ali ceo taj "politički" cirkus i postoji zbog takvih: zbog suštinski pasivnih ljudi, operisanih od mašte, koji nisu u stanju da sami smisle, artikulišu ili stvore bilo šta, da sami sebi odrede vrednosti, zadatke, ciljeve. Znate samo za ono što vam servira neko drugi, odozgo. Sada, kao i toliko puta ranije, bukvalno reagujete tek na neki znak – komandu – sa strane.
Kakav mučan prizor.
A sve draga lica.
To je teško podneti.
Sami ste izabrali da ostanete na ovim sivim obalama. Ne razumem zašto. Znam samo da je važno da mi to ostane nepojmljivo.
Treba izvući nove zaključke, podesiti kurs, nastaviti proboj ka Severozapadnom prolazu svakodnevnog života.
Ko je za, nek se javi ovih dana. Čisto da nam malo lakne, dok ribamo palubu, pred novi polazak.
Toliko u ovom javljanju, hvala na pažnji, živeli, ćao
a.
Prethodni žurnali, na istu temu:
Literatura za studente s arhitektonskog i urbanizma (Gargojlo predlaže)
https://groups.google.com/g/blok45/c/1u9f_saWjVg (28. XII 2024)
Iz dnevnika jednog socijaliste (na ivici nervnog sloma)
https://groups.google.com/g/blok45/c/_WdmNslogME (10. I 2025)
Prigodni song: The Fall, "Middle Class Revolt"
https://www.youtube.com/watch?v=h2FqsJCiOwo (1994)
"... A man
Extremely lazy
Exhumes the cooked pigeon
His words indignant
Because it was cooked wrong
Middle class revolt..."
*š a l j i š t o d a l j e*
NEPREKIDNI POTLAČ ANARHIJE/ BLOK 45
https://groups.google.com/g/blok45/c/tnn5dpAFOxg
DISTRIBUCIJA, PODRŠKA, DALJA RAZRADA
https://anarhija-blok45.net/tekstovi/Distribucija-%20podrska-itd-2023-we...
anarhija/ blok 45: knjige, bukleti, žurnali - https://anarhija-blok45.net/
Anarhistička biblioteka (zajednička arhiva)
http://anarhisticka-biblioteka.net/
Ako želite da se prijavite na listu, samo pošaljite e–mail na aleksa.golijanin(at)gmail.com ili se, još bolje, sami prijavite ("pozivnice" često završavaju kao spam) na http://groups.google.com/group/blok45