ili "Kako smo istraživali turistički fenomen grada Kopra"
Kada smo stigli na (anti)festival „Koperground 2018.“ Marko Brecelj nam je rekao da će naš glavni zadatak ovog puta biti istraživanje turističke ponude grada Kopra i kreiranje video filma na osnovu stečenog iskustva. Naš ljubazni šef i domaćin nam je rekao da ćemo biti smešteni u nekakvom „Brankinom potkrovlju“, navodno nekom skromnom stanu gde je leti užasno vruće... Mi, stari underground gerilci, bili smo spremni da bez ikakvog prigovora prihvatimo zatečene uslove, presrećni što se opet nalazimo u situaciji da budemo koproducenti festivala „Koperground“. Malo je reći da smo bili zapanjeni onim što smo zatekli na mestu našeg boravka - bio je to zapravo četvorosobni apartman sa pogledom na more, dve ogromne terase, dva toaleta, velikom bibliotekom i originalnom kolekcijom skulptura i drugih umetnina iz Afrike!...Temperaura je takođe, nama naviklim na mnogo gore situacije, uprkos velikim vrućinama bila sasvim u redu. Zapravo smo sledećih 12 dana bili gotovo u potpunosti prepušteni sami sebi, da radimo šta i koliko hoćemo! Više puta smo se tokom ovog rezidencijalnog boravka upitali čime smo zaslužili ovaj dar i toliko poverenje Marka Brecelja?!...
Naš radoznali duh nije nam dao mira, pa smo već na putu do plaže našli, unutar jednog trulog panja, gljivu „Ganoderma Applanatum“ ili „Eliksir života“ kako je naziva naš prijatelj Vlada iz grupe „EPP“...Nakon par dana šetnje do plaže uobičajenim putem preko dugog stepeništa, rešili smo da malo eksperimentišemo i krenemo stazom kroz šumu. Ubrzo se ispostavilo da je staza poprilično zarasla u bodljikavo rastinje, a mi smo (veoma mudro!) krenuli u avanturu samo sa japankama na nogama!...“Vratiti se nazad ili ne?“ upitali smo se, a ali rešili smo se da ipak budemo balkanski“kurčeviti“ ! Ispostavilo se da je neko staro stablo palo i preprečilo put. Onda sam ja rekao Zlati da ću ići prvi, a ona neka me sledi, pa ako naiđem na neku zmiju ili sličnu nevolju neka ja najebem! Želja mi se vrlo brzo ostvarila, jer sam se okliznuo o vlažno kamenito korito potoka i pritom dobro slupao palac desne noge koji je počeo obilno da krvari!... Kada smo stigli do plaže „Žusterna“, zagazio sam u prijatnu hladnoću morske vode i krvarenje je brzo prestalo... Poučen prethodnim neugodnim iskustvom, rešio sam da više ništa ne rizikujem i da lepo i mirno plivam u plićaku pored same obale. Zlata, je , naprotiv, neustrašivo rešila da pliva podaleko od obale, a kad se vratila imala je šta i da vidi – pokazao sam joj da me je ožarila meduza i to na više mesta! Nije nam bilo jasno kako sam uspeo da mi se to desi u tom plićaku?!...Vi ćete me , možda, upitati jesmo li, uopšte, izvukli neku pouku iz ove avanture?...Pa, možda bi pouka mogla da bude ovakva :“Ko se čuva i bog ga čuva!“, ali isto važi i ova „Kome je suđeno da najebe , nema mu spasa!“... Iako sam samoproglašeni „Plivač sa specijalnim potrebama“ koji se drži specijalnih mera sigurnosti, to mi u ovom slučaju nimalo nije pomoglo!... Što kaže naš narod „Čovek čitav život uči i opet umre lud!“... Istina je da “The future is uncertain, and the end is always near!“, ali takođe važi i balkanski aneks na tu tvrdnju Jima Morrisona koji glasi „Ipak, kurčiti se mora!“
Večernji deo našeg istraživanja smo svake večeri počinjali posetom Marku Brecelju koji je redovno izvodio svoju akciju “Vamo-tamljenje” ispred spomenika tri narodna heroja u centru Kopra (Marko tu lokaciju voli da naziva “Debelo crevo koparske turističke ponude”!) . Nakon toga bismo krenuli u noćni život…koji i nije bio bogzna šta- posvuda opšta mesta jadranskog turizma,u stilu “Dok palme njišu grane”, konzumiraju se“Vino i gitare”,u luci pristaju prekomorski kruzeri sa deviznim penzionerima, konzumira se“The hottest dog” fast food, obične japanke koštaju 15.90 eura u radnji u centru,a u “Merkatoru” na periferiji bolje dizajnirane koštaju (na sezonskom sniženju,naravno!) svega 1 euro I 80 centa! Onda je Zlata ove druge, naravno kupila i to je bio jedan od konkretnih benefita našeg istraživačkog rada…
Ali, noćni život je, barem za nas dvoje imao svoju kulminaciju jedne večeri kada nas je iz sna probudilo lupanje krila nekog velikog insekta! Kada smo upalili svetlo videli smo da nam je u sobu, zapravo, uleteo slepi miš!
Ja sam kao, stariji i iskusniji počeo da razmatram opcije u stilu “A šta ako ne uspemo da isteramo zlotvora napolje?”, pa sam proveravao mogućnost da, eventualno, nastavimo spavanje u nekoj od drugih soba. Potom sam se herojski povukao u kuhinju da skuvam čaj od kamilice i razmislim o daljoj strategiji, dok je Zlata , nepromišljena, mlada i neiskusna, ostala u sobi i kamerom snimala uljeza koji se vrteo oko lampe, a onda ga je kukavički i sa leđa zaskočila kutijom od keksa, iznela na terasu i pustila da odleti u noć, daleko mu lepa kuća i njegov šef Drakula!!!
Tekst: Danilo Milošev - Wostok
Foto: Zlata VK - Foto izveštaj sa Ganoderma Applanatum Kopergrounda 2017-2018 na linku