Zajednički poduhvat: načrt spektakla (Novi Sad 2022 – Evropska prestolnica kulture)
„Priroda je naš privremeni neprijatelj, ali večni prijatelj, jer večna mržnja ne postoji, a odbacivanje privremenog je naš zadatak, zadatak bic´a koje u sebi ima osec´anja i razum“, piše Nikolaj Fjodorovič Fjodorov u svom kapitalnom delu Filozofija zajedničkog dela.
„Ljudi traže od umetnosti da bude razumljiva. A nikada ne traže od sebe da svoj um prilagode razumevanju suštine“, piše pak Kazimir Maljevič, čiji suprematizam teoretičari umetnosti na zapadu retko povezuju sa Fjodorovovim kosmizmom.
Predstava Zeniteum::2022 usmerava svoj pogled prema avangardističkoj reviji Zenit, urednika Ljubomira Micića, koja je izlazila u Zagrebu i Beogradu od 1921. do 1926. U dvobroju br. 17/18 iz 1922 godine, pod nazivom Ruska nova umetnost, na Balkanu su po prvi put objavljeni libreto kosmističko-futurističke opere Pobeda nad suncem Kručoniha, Matjušina i Maljeviča te temeljna suprematistička forma Crni kvadrat Kazimira Maljeviča.
Zenitistička vertikalizacija:
Linerana perspektiva je centralni izum renesansne. Figurativnost nestaje sa našim pomicanjem prema virtualnoj tački pogleda na horizontu. U renesansi je umetnost uvek zastala na pola puta do te tačke, sve do koje je bilo moguće raspoznati ljudsku figuru. Mišljenjem apstrakcije 20. veka, pojavila se, pored svih drugih formalizama, i ideja o novoj tehno koordinati. Naime, perspektiva nas je u procesu udaljavanja i umanjivanja figure napokon odvela u Kosmos, sve do Plave tačke sonde Vojadžer, iz čije perspektive naša planeta u svakom trenutku izgleda sve manja i manja. Udaljavanjem Vojadžera, čovekova figurativnost tako postaje nešto što ćemo ovde nazvati „humanistička koordinata“. To je enciklopedijsko sećanje na sve one koji su bili među nama.
Pogledajmo kao primer umanjenja figure skoro do jedne ovakve koordinate Maljevičevu sliku Crvena konjica, nastalu između 1928. i 1931, iako je datirana 1918. godinom. Zašto? To je jedino Maljevičevo delo kojim se dotiče revolucije kao umetničkog iskaza. Naime, postoji značajna razlika između revolucionarne umetnosti i umetnosti-revolucije. Maljevič pripada drugoj. Posmatrajmo motiv konjice koja galopira u formaciji 4 X 4 X 3 prema sovjetskim granicama da bi ih odbranila.
Hipoteza:
Da je motiv naslikan usred revolucionarnog zanosa 1918. godine, bio bi intoniran herojsko-mimetički, pre svega radi prepoznavanja lica konjanika. Godinu dana kasnije bio bi naslikana heroički, ali sa distancom. Deceniju kasnije, pak, sa velikom distancom do ideološke teme. Pedeset godina kasnije, zbog vremenske udaljenosti, konjica se pretvara u koordinatu – u Crvenu tačku! Na slici otud ne gledamo ni revolucionarno herojstvo, ni propagandu države, a još manje veličanje ratne formacije, već posmatramo istorijski horizont. Zato je slika datirana 1918. godinom!
U istom smislu, naša misija u predstavi Zeniteum::2022 nije glorifikacija nacije ili države, nego transformacija njenih protagonista u univerzalne planetarne koordinate. Vidljive koordinate predstave Zeniteum::2022 su: Mileva Marić Ajnštajn i Milutin Milanković´ (nauka) te Ljubomir Micić i Dragiša Brašovan (umetnost). Konceptualizacija predstave zasniva se na njihovim naučnim i umetničkim dostignućima između dva svetska rata u državi SHS/Jugoslaviji, pri čemu se tokom predstave akteri Zenitisti uzdižu prema vrhu ranomodernističke arhitekture Dragiše Brašovana, postajući tako „humanistička koordinata“ kada dostignu njen zenit.
Spektaklom protiv spektakla: sva fizika tela na pozornici je tu da bi nas uzdigla do metafizike duha, koji već lebdi gore u zenitu, u bespredmetnom prostoru bez gravitacije!
Dunja Zupančič i Dragan Živadinov