Gusto pismo prijatelju i onima dragima koji ne razumiju slovenski jezik.
Dragi Aleksa!
Zahvalan za iskrenost tvoje i vaše brige diktiram telegram Arijani. Predprošli petak ona me je morala na paraplegičkim kolicima dopeljati do pulmologa dr. Lukića sa puncatom desnom polutkom pluća. Zadržali su me sedam dana na dnevnom dreniranju "plučne malvazije". Ispumpali su 8 kg tekučine što je ogromno. Nije im jasan razlog, nisam pristao na pavšalno zaprašivanje (sušenje) plučnih opni, koje bi možda smanjilo sakupljanje tekučine. Zato me šalju u Golnik kraj Kranja. Tamo je visoka koncentracija kvalitetnih pulmologa i tehničke spremnosti. Ići ču tamo oboružan i sa prezimenom odličnog ljubljanskog stručnjaka za pluča (usluga Dragana Živadinova).
U mlin ofenzivne kardiološke diagnostike sam se ušunjao u Izoli kao partizan. Sa žicama kroz žile pročačkali su mi glavnu arteriju srca i umontirali komad željeza koji ju je proširijo. Njihov stručni i srdačni napor dirnuo me je do suza.
Na rođendan, 30. aprila, Arijana me je dopeljala u Sanatorji Klanec 18b. Opčji utisak u slovenkim medjima je da sam jako značajna ličnost.
3 dana odmaranja od bolnice godila su ali ostajem vrlo brzo umoran i bez energije. Na sreću je uz mene Arijana, bodri me naklona briga prijatelja (i prijateljica). Ovo pismo tebi objavit cu na dodogovoru jer mnogi dragi ne razumiju slovenski u kome dnevno puštamo tragove. Nemoj zameriti.
Smrt postfašizmu, mogučnost života i zarade nama!
Marko i Arijana